Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Tržište rada, tržište kapitala i prirodnih resursa". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Beogradska poslovna škola visoka škola strukovnih studija Beograd

EKONOMIJA

TRŽIŠTE RADA, TRŽIŠTE KAPITALA I PRIRODNIH RESURSA

Kraljevo, decembar 2009

1.

UVOD

Izraz “tržište rada” se može čuti vrlo često. Šta to u stvari znači? Tržište rada je

2.

TRAŽNJA ZA RADOM, IZVEDENA TRAŽNJA, TRANSFERNE ZARADE I EKONOMSKA RENTA

Tražnja za radnom snagom (radom) Tražnja za radom je količina rada koju su poslodavci spremni i u stanju da angažuju po različitim platama, odnosno nadnicama, u datom periodu (ceteris paribus). Tražnja za -1-

radom sasvim je očigledna i u novinskim oglasima za zapošljavanje. Poslodavci koji plaćaju ove oglase spremni su i mogu da zaposle određeni broj radnika uz određenu platu. Izvedena tražnja za radom i ostalim inputima proizvodnje U prethodnom naslovu, definisana je izvedena tražnja koja zavisi od tražnje za finalnim proizvodima (autputima), tj. robama i uslugama koje ti inputi proizvode. Dakle, tražnja za radom zavisi od tražnje za proizvodima tog rada. Količina resursa koju jedno preduzeće kupuje zavisi od produktivnosti i od toga kolike se realne plate očekuju u preduzeću. U tom smislu, kaže se da je tražnja za proizvodnim inputima, uključujući rad, izvedena tražnja. Ona je izvedena iz tražnje za robama i uslugama. Tražnju za radom ilustruje slika 1. Izvedena tražnja za inputima zavisi od nivoa autputa preduzeća i troškova inputa i iz njih je izvedena.

.

Slika 1. Individualna tražnja za radom

Što je veća plata (nadnica) manja je količina potrebnog rada (ceteris paribus). Pri plati W1 potrebanje rad L1 . Ako plata (nadnica) pada na

W2 , traži se veća količina rada L2 . Kriva tražnje

za radom sledi zakon opadajuće tražnje

Transferne zarade i ekonomska renta Na tržištu inputa proizvodnje, ekonomska renta predstavlja razliku između plaćanja za input proizvodnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti da bi se mogao koristiti taj input. Transferne zarade nekog inputa koji se koristi predstavljaju minimalna plaćanja, neophodna da bi se input angažovao za dati rad. Važno je primetiti da bi, kada je kriva ponude savršeno elastična (horizontalna kriva) ekonomska renta bila nula, pa bi ω predstavljalo ekonomsku rentu, čist bonus. Renta se pojavljuje samo ako je ponuda donekle neelastična. Ekonomska renta povećava iznos koji input prima, a koji je iznad transferne zarade neophodne da bi se on inicirao da ponudi svoje usluge za datu namenu.

-2-

Slika 2. Ekonomska renta i transferne zarade

Ekonomska rentaje povezana sa inputom rada. Predstavlja razliku između isplaćenih plata (nadnica) ω i minimalnog iznosa potrebnog za unajmljivanje radnika, odnosno transfernih zarada (oportunitetnog troška) označene sa O, B, E , L * zatamnjeno polje 2. Tačka E u preseku krive ponude rada i krive tražnje za radom, predstavlja ravnotežnu platu. Zatamnjeno područje E , B, ω predstavlja ekonomsku rentu koju su primili svi radnici.

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com